Ligand (biohemija)

Ligand (lat. ligare = vezati, povezati) je pojam koji se upotrebljava u hemiji, a posebno u organometalnoj i bioneorganskoj hemiji. Označava atom ili molekulu koja je preko neke koordinativne veze koordinirana na središnji metalni ion. Koordinativna veza se postiže kroz Lewisov-karakter povezane supstance: ligandi su Lewisove baze (elektrodonori), a metalni ioni su Lewisove kiseline (elektron-akceptori).

Vezanje se ostvaruje putem međumolekularnih sila, kao što su ionske veze, vodikove veze i Van der Valsove sile. Povratno kovalentno vezanje između liganda i njegove ciljne molekule je rijetka pojava u biološkim sistemima. Vezanje liganda za receptor mijenja hemijsku konformaciju receptora.^[1][2]

Funkcionalnost receptora je određena njegovom konfiguracijom. Ligandi mogu da budu supstrati, inhibitori, aktivatori, i neurotransmiteri. Jačina vezanja se označava kao afinitet. Radioligandi su spojevi koji su obilježeni radio izotopima. Upotrebljavaju se in vivo u PET studijama i in vitro, u istraživanjima načina vezanja.

1. ^ Alberts B.; et al. (2002). Molecular Biology of the Cell, 4th Ed. Garland Science. ISBN 0-8153-4072-9. Eksplicitna upotreba et al. u: |author= (pomoć)
2. ^ Voet D., Voet J. G. Biochemistry, 3rd Ed.[publisher= Wiley. ISBN 978-0-471-19350-0.